Jutro
Otvaram vrata sanjivim očima procjenjujući prašinu na njihovim staklima. Mogu sačekati još jedan dan zaključujem, uz veliko učešće trenutne lijenosti i nespremnosti da se mašim krpe i očistim ih. Jedan krug stepenica do drugog sprata, pa opet pogled na stakla koja me dočekuju na njihovom vrhu. Strašni arhitekta je projektovao drvene ukrase odmah uz stakla…